Požar na deponiji Goveđak kod Sjenice nije marginalna vest, to je pitanje zdravlja ljudi, kvaliteta vazduha i odgovornosti institucija. Gust dim koji se širi danima nije nevidljiv. Nevidljivo je samo izveštavanje o njemu u pojedinim medijima.
Ta tišina nije slučajna greška, već obrazac. Kada se sistematski prećutkuju teme koje mogu da otvore neprijatna pitanja za vlast u Sjenici, onda više ne govorimo o uređivačkoj proceni, već o selektivnoj stvarnosti koju mediji nude građanima.
U takvom ambijentu, pojam „nezavisni mediji“ zvuči kao fraza bez pokrića. Nezavisnost se ne meri deklaracijama, već izborom tema. A izbor da se ćuti o požaru koji direktno utiče na zdravlje ljudi jeste politička odluka, sviđalo se to nekome ili ne.
Možda nisu svi mediji direktno „plaćeni“, ali je pitanje kome odgovara njihova tišina sasvim legitimno. Kada izostane informacija, izostaje i pritisak javnosti. A bez pritiska, nema ni odgovornosti.
Građani ne traže spektakl, već činjenice. Ako mediji nisu spremni da ih pruže u ovakvim situacijama, onda se sami odriču svoje osnovne uloge da budu u službi javnosti, a ne bilo čijeg interesa.
I zato pravo pitanje nije ko se kako naziva, već, zašto se o ovome ćuti?