.jpeg)
Sećanje na Vaskrs u Čačku tokom rata
Čačak - Dok se danas u miru pripremamo za veliki praznik Vaskrs, pre 27 godina situacija je bila drastično drugačija. Tokom aprila 1999. godine, nad Srbijom su padale NATO bombe, što je umesto prazničnog duha u narodu donelo strah i nesigurnost. Među onima koji su doživeli te teške trenutke bila je i Dušica Nikolić iz Čačka, koja se pripremala za porođaj usred ratne tragedije.
Porođaj u strahu
Na današnji dan, uoči Vaskrsa koji je te godine bio 11. aprila, Dušici je bio zakazan carski rez za četvrto dete, trećeg sina. Iako je to trebao biti jedan od najlepših trenutaka u njenom životu, strah i strepnja su obeležili taj dan.
- Na Veliki petak 1999. godine, NATO je bombardovao više lokacija. Dok su me pripremali za carski rez, obavešteni smo da će gađati i čačansku bolnicu. U trenutku kada su me porodili carskim rezom, dobila sam četvrto dete, najmlađeg sina, koji danas puni 27 godina. Umesto da gađaju bolnicu, kako su najavili, pogodili su čačansku Slobodu. Nas, porodilje, su premeštali iz sobe u sobu, tražeći skloništa i sigurnija mesta za nas i naše bebe, priseća se Dušica za RINU.
Strah i hrabrost u bolnici
Dušica se seća da su svi zaposleni u čačanskoj bolnici, kao i pacijenti, bili u strahu. Ipak, zahvaljujući hrabrosti medicinskih sestara i doktora, porodilje su sačuvane, kako zdravstveno, tako i od straha od bombardovanja.
- U meni je bio veliki strah. Bila sam srećna jer sam dobila četvrto dete, ali sam istovremeno osećala ogroman strah kao majka, jer su mi troje dece ostalo kod kuće. Niko ne može da zna da li će se vratiti iz bolnice živ i zdrav, niti da li će zateći svoju decu kod kuće, s obzirom na to da je bombardovanje Slobode bilo učestalo. Izašla sam iz bolnice 16. aprila, a kada sam odvela dete na prvu kontrolu u Dom zdravlja u Čačku, javili su da bombarduju most na Moravi, preko kojeg smo morali da se vratimo kući. Tih dana se i danas sećam sa nelagodom, rekla je Dušica.
Vaskrs 27 godina kasnije
Ipak, 27 godina kasnije, Vaskrs u porodici Nikolić obeležava se u miru i ljubavi. Tokom skoro tri decenije, porodica se značajno uvećala.
- Moja beba rođena u ratu sada je oženjen čovek i ima svoju porodicu. Ostala deca takođe, tako da je kuća puna unučića i radosti. Jaja su danas ofarbana, nešto sam farbala ja, nešto snajke, pa ćemo svi zajedno proslaviti Vaskrs u selu. Nema veće sreće nego kada je mir u državi, i svako ko je prošao kroz te teške trenutke to zna. Najvažnije je da smo zdravi i u miru; sve ostalo dođe i prođe, poručuje na kraju ova hrabra žena.
Dušica se živo seća Vaskrsa ratne '99. godine.