Francuska i Nemačka zvanično su napustile plan o zajedničkoj izgradnji borbenog aviona sledeće generacije, projekta poznatog pod skraćenicama FCAS i SCAF. Odluka o potpunom prekidu saradnje usledila je nakon dubokih, nepremostivih industrijskih i političkih nesuglasica.
Udarac za evropsku odbranu
Ovaj kolaps predstavlja verovatno najteži udarac viziji francuskog predsednika Emanuela Makrona o stvaranju vojno nezavisnog kontinenta. Slom ovog megalomanskog programa, čija se vrednost procenjivala na minimalno 100 milijardi evra, ilustruje koliko je teško naterati evropske sile na saradnju na kompleksnim vojnim projektima.
Ambiciozni projekat, koji su 2017. godine pokrenuli Emanuel Makron i tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel, trebao je do 2040. godine da zameni nemačke Eurofightere i francuske Rafale, postajući kičma evropske vazdušne moći. Međutim, program je godinama bio paralizovan zbog ogorčenog rata za nadmoć između francuskog giganta Dassault Aviation i nemačko-španskog konzorcijuma Airbus Defence and Space.
Razlike u dizajnu i strategiji
Svako je hteo da kontroliše ključne tehnologije i donosi konačne odluke o budžetu i dobavljačima. Sukob je eskalirao kada je Dassault zatražio apsolutno liderstvo u razvoju aviona, dok je Airbus odbio takav pristup, naglašavajući da bi to pretvorilo partnerski program u čisto francuski projekat.
Osim industrijske sujete, presudile su i nepremostive taktičke razlike u dizajnu aviona. Pariz je insistirao na lakšem avionu, dok je Berlin tražio masivniji model s većim dometom. Kao kompromis, Berlin je predložio izgradnju dva različita aviona, što je za Pariz bilo neprihvatljivo.
Iako su francuski zvaničnici izrazili razočaranje, nemačka strana naglašava da potpuni krah aviona ne znači prekid svake saradnje. Pariz i Berlin pokušaće da spasu razvoj dronova i digitalnog sistema, dok će ministarstva odbrane raditi na novom planu saradnje.
Na kraju, ovaj krah predstavlja nastavak dugog niza neuspeha zajedničke evropske odbrane, a Evropa ponovo pokazuje da su nacionalni interesi i profit domaćih kompanija često ispred zajedničke bezbednosti.